Budim se rano, ali namerno ne otvaram oči. Hoću da se prisetim jučerašnjeg ronjenja i letenja paraglajdingom. Ubeđen sam da današnji dan neće uspeti da parira prethodnom po stepenu uzbuđenja.
Nikada se nisam tako zeznuo u proceni…
U sledećem trenutku se vozimo čamcem do ostrva čiji je zvanični naziv Golem Grad, a nezvanični Ostrvo zmija. Ne mogu da dočekam da odem na nenaseljeno ostrvo na kojem živi oko 2000 kornjača i 10-tak hiljada zmija. Uglavnom su to bezopasne zmije, ali ima i poskoka pa ću paziti gde stajem. Na ovaj put, ne idem sam. Pridružio sam se timu biologa iz Beograda koji sa kolegama iz Makedonije, Francuske i drugih država, godinama istražuju životinjski svet ovog kraja. Posle pola sata vožnje iskrcavamo se na kamenu plažu, a imam osećaj kao da otkrivamo neku nepoznatu zemlju za koju civilizacija još nije čula! Lako je bilo istraživačima u prošlosti, oni su mogli da pronalaze čitave svetove, a danas skoro da nema tačke na globusu koju nisu zaposeli turisti!
Već posle par koraka, postalo mi je jasno otkud ime Ostrvo zmija! Nekoliko zmija se sunčaju u plićaku, dok druge lagano plivaju i vešto hvataju ribe.
Gledam biologe kako jure zmije. Dok normalni ljudi beže od otrovnica, ovi „ludaci“ ih jure i to sa velikom radošću! Prevrću kamenje, guraju ruke po rupama i udubljenjima ne bi li pronašli ono što je za njih blago.
Imam početničku sreću i pronalazim poskoka ispod jedne stene. Svaki poskok se markira, evidentira i meri. Ono što me je posebno obradovalo – zapisuje se i ime onoga koga je pronašao, pa se i moje ime našlo među onima koji su na ostrvu pronašli više od 450 poskoka! Na ostrvu ne žive samo poskoci, već i ogromna družina šumskih kornjača koje su svuda oko vas. Kunići, pelikani, kormorani, skolopendre, gušteri i slepi miševi, takođe čine deo ovog suverenog životinjskog kraljevstva. Provodimo nekoliko dana na ovom mestu, u ambijentu netaknute prirode koji potpuno opija. Ovde imate osećaj da ste u oazi prirode koja nije ucrtana ni u jednu mapu. Bio sam na raznim destinacijama u životu, ali se ne sećam da mi je više bilo žao što napuštam neko mesto. Dok se čamac lagano kotrlja po talasima, dajem sebi čvrsto obećanje da ću se ponovo vratiti na ovo čudesno ostrvo. Razmišljam kako sam u ovom trenutku sigurno najbogatiji čovek na svetu! Otkrio sam čarobno mesto u srcu prirode i upoznao divne i zanimljive ljude. Ostrvo postaje sve manje, a moja sreća zbog ovog iskustva – sve veća!
