Biću potpuno iskren. Voleo bih da budem bogat! U toj želji nisam usamljen, ali, za razliku od mnogih, ja ću nešto i preduzeti! Dosta je sanjarenja – niko nije postao milioner tako što je ležao i maštao! Razmišljajući o tome kako da se obogatim, shvatio sam da je ubedljivo najbolji i najuzbudljiviji način – pronalazak skrivenog blaga!

Ispričao sam svoju ideju nekolicini bliskih ljudi, ali nisam naišao na odobravanje. Tačnije, ismejali su me. Srećom, nisam kolebljive prirode, kad nešto naumim, to (uglavnom) i ostvarim!

Par dana nakon što se ideja rodila, opremio sam se detektorom za metal i bio na putu ka Staroj planini, mestu gde po mnogim legendama ima dosta skrivenog blaga. U ovom kraju je bila rimska kovnica novca, pa su česte bile i pljačke karavana nakon kojih je zlato sakrivano po okolnim šumama i pećinama. Imam odličan osećaj, pa pun entuzijazma špartam po brdima i dolinama čekajući da detektor zapišti.

Obilazim šume, vodopade, reke, pećinu Vladikine ploče, usput nailazim na razne životinjke i na zanimljive ljude.

Detektor je par puta je zapištao, ali ne na zlato već na zarđali metal i par bezvrednih novčića.

Bio sam očajan… snovi o bogatsvu i lagodnom životu polako su se raspršili, kao topao dah tokom zime.

I taman kada sam pomislio da odustanem…pronašao sam blago!

Ne mogu se prepričati, niti opisati osećaj u trenutku kada shvatite da ste postali bogataš. Setio sam se prijatelja sa početka priče koji su mi se smejali i mislili da sam naivni i lakoverni lovac na blago…

Nisam u “osvetničkom” raspoloženju, pa sam odlučio da podelim sa prijateljima sve što sam pronašao. Odveo sam ih na božanstvena mesta kojim je Stara planina prebogata da zajedno uživamo u nečemu što je mnogo sjajnije i vrednije od svih zlatnika (i bitkoina) na svetu!

Blago je pronađeno, zove se Priroda!

P.S. Iskreno želim da svi mi postanemo bogataši